Holivudski filmovi nikome ne čine uslugu kada prikazuju parove kojima je „suđeno” da budu zajedno i žive srećno do kraja života kada se nađu. 

Ili, konsekventno, ako se nekim slučajem razdvoje (smrću, nekim događajem…) nikada im osvanuti sunce neće. Naša kultura je idealizovala ljubav i nametnula predrasudu da ako se veza završi, to spada u naš veliki neuspeh, bez obzira šta nam je ta veza donela kao iskustvo i koje su okolnosti pod kojima je prekinuta.  

Idealizovano vidjenje ljubavi vodi ka 2 scenarija.

Scenario 1: Nema velike ljubavi bez velike žrtve

1. Ja činim sve da veza opstane
2. Više nisu važne moje potrebe, ja treba da iščitavam, čak i predvidjam potrebe partrnera i njima udovoljavam
3. Sve nevolje koje imam u vezi su zbog ljubavi koju obostrano gajimo i zato je vredno trpeti
4. Čak i kada se puno svađamo, štetu (uvrede, masnice…), ma kakva bila, ću istrpeti, jer meni bez njegove/njene ljubavi nema života.
5. Ako me vara, to je prolazna avantura, a ovo što mi imamo je prava ljubav.

Scenario 2: Velika ljubav protiče glatko, ili to nije

1. Ili su kao par sudbinski preodređeni i ne postoji mogućnost  razlaza, ili je promašaj 
2. Sudbinske veze se jednostavno dogode i ne bi trebalo da zahtevaju mnogo truda. 
3. Sudbinski parovi su toliko slični ili kompatibilni da jedan drugom čitaju (susreću) misli, a ako treba mnogo objašnjavanja onda su slučajni poznanici dok ne naiđe “prava” osoba.  
4. Sudbinski određeni partneri se nikad ne svađaju, a rane nevolje I konflikti u vezi označavaju lošu podudarnost između partnera
5. Sudbinski susret se na prvi pogled oseti, ili to nije
6. Sudbinski predodređeni parovi uvek imaju sjajan seks.

Ljudi koji veruju u scenario 2 imaju veću verovatnoću da prekinu veze. Na kraju krajeva, oni osećaju da su izazovi u vezi „znak“ da to jednostavno nije veza u kojoj trebaju da budu. Oni takođe češće koriste “ghosting”  da prekinu vezu, odnosno, prekidaju vezu tako što „nestanu“ u uverenju da će druga osoba shvatiti bez ikakvog razgovora da je veza prekinuta.