Psihoterapeut

Dr sci. Jasmina Vuksanović

Ja sam geštalt psihoterapeut i svoj rad obavljam pod supervizijom

Ja znam da je čovek kreativan, najkreativnije biće na ovoj planeti.

Takodje, rođeni smo sa biološkom potrebom da živimo slobodni, da volimo i da budemo voljeni, da dajemo drugima sa radošću i da primamo.

Naša kreativnost, potreba da se razvijamo, da rastemo su osnovni temelji na kojima zasnivam svoj psihoterapijski rad.

Obrazovanje

  • Doktor psiholoških nauka – Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
  • Magistar defektoloških nauka – Defektološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
  • Diplomirani defektolog – logoped – Defektološki  fakultet, Univerzitet u Beogradu

      Stručno i naučno usavršavanje

      • Studijski boravak na Department of Clinical Sciences, Danderyd Hospital, Karolinska lnstitutet – Stockholm
      • Studijski boravak na Univerzitetu u Luksemburgu– Luxembourg
      • Međunarodna radionica Designing Novel Language and  Intervention Strategies Based on Fundamental Neuroscience Research – University of Zurich, Swizerland
      • Međunarodna radionica Developmental Cognitive Neuroscience – Integrative Perspectives –  Cluj-Napoca, Romania

      Postoji priča o slonu, koji je bio deo cirkuske trupe. On je bio omiljena životinja gledalaca. Predstavu je počinjao tako što se prvo šetao, šepureći se svojom ogromnom pojavom, zatim je pokazivao svoju snagu, a potom gracioznost izvodjenja različitih pokreta, što predstavlja veliko umeće za tako veliki stas. Medjutim, nakon svoje tačke on se poslušno vraćao u ograđeno dvorište i ostajao privezane noge lancem o plitko ukopani kiln.

      Svi su se čudili zašto se ne oslobađa te stege, koja je za njegovu snagu izrazito lagana. 

      Zašto ne pobegne? Šta ga drži sputanog?

      Onda je vlasnik cirkusa dao odgovor: “On je dresiran od malena.”

      Da, on je privezan o taj kiln otkako je bio mali.

      Zažmurite i zamislite slonče Damba kako kao mali vuče lanac, trudi se, juri oko klina da bi došao do slobode, kako žudi za trčanjem, jurenjem, znoji se i napokon umoran uveče zaspi da bi opet i nanovo danima pokušavao bezuspešno, jer je mali a lanac i kiln suviše jaki. I opet, i ponovo sve do jednog strašnog dana kada je prihvatilo svoju nemoć i prepustilo život drugima.

      Sada, ta velika, moćna životinja veruje da nema snagu da se oslobodi, jer mu se u sećanje urezala nemoć.

      A zapravo mu treba da se sada odvaži svim srcem i ponovo proveri da li može da se otrese stega koje ga odvajaju od slobode.

      Postoji priča o slonu, koji je bio deo cirkuske trupe. On je bio omiljena životinja gledalaca. Predstavu je počinjao tako što se prvo šetao, šepureći se svojom ogromnom pojavom, zatim je pokazivao svoju snagu, a potom gracioznost izvodjenja različitih pokreta, što predstavlja veliko umeće za tako veliki stas. Medjutim, nakon svoje tačke on se poslušno vraćao u ograđeno dvorište i ostajao privezane noge lancem o plitko ukopani kiln.

      Svi su se čudili zašto se ne oslobađa te stege, koja je za njegovu snagu izrazito lagana. 

      Zašto ne pobegne? Šta ga drži sputanog?

      Onda je vlasnik cirkusa dao odgovor: “On je dresiran od malena.”

      Da, on je privezan o taj kiln otkako je bio mali.

      Zažmurite i zamislite slonče Damba kako kao mali vuče lanac, trudi se, juri oko klina da bi došao do slobode, kako žudi za trčanjem, jurenjem, znoji se i napokon umoran uveče 

      zaspi da bi opet i nanovo danima pokušavao bezuspešno, jer je mali a lanac i kiln suviše jaki. I opet, i ponovo sve do jednog strašnog dana kada je prihvatilo svoju nemoć i prepustilo život drugima.

      Sada, ta velika, moćna životinja veruje da nema snagu da se oslobodi, jer mu se u sećanje urezala nemoć.

      A zapravo mu treba da se sada odvaži svim srcem i ponovo proveri da li može da se otrese stega koje ga odvajaju od slobode.

      Ova priča se odnosi na sve nas i ujedno predstavlja polaznu osnovu psihoterapije, a preuzeta je iz knjige Horhe Bukaja “Dozvoli da ti ispričam”, koju vam toplo preporučujem. 

      Geštalt

      Toplina, koju pruža geštalt terapija, odanost i humanost će ostati u meni i kada budem zaboravila sve ono što verujem da znam o psihologiji i psihoterapiji.

      Geštalt psihoterapija je nastala četrdesetih godina XX veka iz psihoanalize i gestalt psihološkog pravca Geštalt je pojam koji označava celinu. 

       

      Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja i  polazi od pretpostavke da smo svi rođeni sa potencijalom da živimo na kreativan i autentičan, nama svojstven način, da stvaramo odnose sa ljudima oko sebe i da se suočavamo sa teškoćama i raskrsnicama, koje nam život donosi. Međutim, često se događa da neke okolnosti počnu da remete naš prirodni rast i razvoj, da nas zaustave i stvore neadekvatne “brane” i obrasce ponašanja, koje nas ometaju u našem kreativnom načinu života i dovode do nemogućnosti ostvarivanja bliskih odnosa sa važnim ljudima. 

      Najpoznatiji pojmovi koji se vezuju za geštalt terapiju su: KONTAKT sa drugima i okolinom i aktuelno iskustvo osobe – dešavanje OVDE i SADA.

       

      Psihičke tegobe mogu da se posmatraju i kao remećenje kontakta osobe sa okolinom kroz nedovršeno iskustvo iz prošlosti.

      Kao grana psihoterapije, ona daje mogućnost klijentu da:

      • osvesti načine po kojima živi a nisu po njegovoj “meri”, da proveri kako učestvuje u odnosima sa njemu važnim ljudima, 
      • osnaži i podrži ga da razvija odnose i prevazilazi konflikte sa bliskim ljudima na bolji način. 

       

      Geštalt terapija polazi od toga da klijent ima snagu, koju možda ne oseća u sebi usled različitih blokada, a koju postepeno u toku psihoterapijskog procesa osvešćuje i koristi za različite životne situacije. 

       

      Geštalt psihoterapija je privlačna svojim tehnikama i eksperimentima, koji omogućavaju brzo sagledavanje teme sa kojom klijent dolazi,  osvešćivanje svoje uloge u različitim, njemu bitnim, odnosima, otpora koje koristi, te postepeno pronalaženje adekvatnijih i kreativnijih načina odnosa sa bliskim ljudima i rešenja tekućih situacija i problema.

      Oblici rada

      Individualna terapija je proces, koji pomaže ljudima da prevladaju prepreke i
      značajne teme na adekvatan način. Tokom procesa, osobe razvijaju
      samopoštovanje, nežnost prema sebi i saosećanje u odnosu sa drugim ljudima.
      Terapija nudi mogućnost proširivanje svesti o sebi i razvoj veštine za rešavanje
      teških situacija, donošenje zdravih odluka i postizanje ciljeva. Neki ljudi čak idu na
      stalnu terapiju radi sopstvenog rasta i razvoja.
      Prva sesija terapije je usmerena na prikupljanje informacija. Terapeut razgovara s
      osobom o njenom prošlom fizičkom, mentalnom i emocionalnom životu. Takođe
      razgovaraju o problemima i temama, koje dovode osobu na terapiju. Tokom
      narednih nekoliko sesija terapeut sve dublje razume situaciju i odredjuje najbolji
      način delovanja.
      Osoba na terapiji takođe može koristiti svoje prve dve sesije kako bi odlučila
      odgovara li terapeutov stil njenim potrebama. Pronalaženje terapeuta s kojim vam je ugodno ključ je uspeha.
      Individualna terapija traje 60 minuta.

      Individualna terapija

      Osoba na terapiji takođe može koristiti svoje prve dve sesije kako bi odlučila
      odgovara li terapeutov stil njenim potrebama. Pronalaženje terapeuta s kojim vam je ugodno ključ je uspeha.

      Online psihoterapijski rad

      Online psihoterapija se odvija kao i regularna individualna terapija i za nju važe ista pravila, a to je susret licem u lice terapeuta i klijenta u prostoru sigurnosti i poverljivosti.

      Naravno da je terapijski rad uživo najčešće nezamenljiv, jer možete da vidite detalje, da osetite i najmanju promenu, da dodirnete, osluškujete… Online psihoterapijski rad predstavlja neku vrstu mešanja realnog i virtuelnog prostora, ali ima i svoje prednosti:

      • Predstavlja uštedu u vremenu;
      • Izostaje stres u vezi parkiranja, ili organizovanja javnog prevoza da bi stigli na zakazani termin;
      • Daje mogućnost psihološke podrške onima koji žive u udaljenim mestima, ili onima koji su privremeno sprečeni da izlaze;
      • Omogućava psihoterapijski rad ljudima koji žive u inostranstvu.

       

      Par poželi da dođe na terapiju tako što oseća da je u krizi, da ima određene probleme, da ga neko savetuje ili da jednostavno oboje žele da rade na sebi i na odnosu.

      Intimna veza je mesto na kome mogu sa mnogo poverenja da pokažem šta sam stvarno i da prihvatim ono što si ti.

      Da bi bila stabilna, zahteva četiri potporne nogare:

      1. Poštovanje
      2. Ljubav
      3. Privlačnost
      4. Poverenje

      Ako ijedna od ovih nogara počne da se klima, odnos postaje nestabilan i par ulazi u krizu.

      Desi se da dodje par na terapiju, a nekada se pojavi samo jedna osoba na individualnu terapiju. Tada terapeut procenjuje da li se radi o problemu odnosa ili  zahteva individualni rad sa jednim partnerom. Kada terapeut odluči da radi sa parom nekada je potrebno uvesti i koterapeuta. U tom slučaju terapeutski par je potpuno transparentan u odnosu na ono što se događa u toku procesa posmatranja, procene, kreiranje intervencije i zadavanja intervencije. To je za većinu parova zanimljivo i korisno.

      Psihoterapijski rad sa parovima

      Ono što je u geštalt psihoterapiji interesantno sastoji se u tome što par aktivno učestvuje u eksperimentisanju. Radi se o kreativnom eksperimentu, koji je atraktivan i donosi pribavljanje novog iskustva za koje predpostavljamo da može da bude korektivno za klijente.

      Grupna terapija

      Poboljšava socijalnu interakciju, razvija veštine komunikacije, koje posle primenjujete u različitim životnim okolnostima.

      Cena je uvek pristupačnija od individualne terapije.

      Grupna psihoterapija je forma psihoterapijskog rada u kojoj učesnici grupe ulaze u interakciju sa terapeutom i ostalim članovima grupe. Najčešće se formiraju manje grupe od 6-15 učesnika, a kriterijumi za izbor su slično godište članova, slične teme i problemi sa kojima klijenti dolaze. Svaki učesnik bira šta će da podeli sa grupom u datom trenutku. Sadržaj, koji se deli u grupi, ostaje u okviru nje i svi članovi poštuju načelo poverljivosti.

      U početku može biti zastrašujuće, jer se osećamo nelagodno i pri samoj pomisli da nekim nepoznatim ljudima pokažemo svoje slabosti, dileme, neuspehe. Međutim, ako uspete da prevaziđete početni strah i stid, grupna psihoterapija i te kako može da vam pomogne. Doživećete da drugi ljudi koji imaju iste teme kao vi, da ih sagledavaju na sličan ali i na drugačiji način, te tako dobijate “vetar u leđa” za pronalaženje rešenja.

      Prednosti grupne psihoterapije:

      Osvešćivanje da se i drugi ljudi bore sa veoma sličnim okolnostima i nedoumicama. 

      To je mesto gde svaki član može dobiti razumevanje, podršku koja mu je potrebna i ohrabrenje za odluke.

      Ovo je kutak u kome iskreno možete da pričate o svojim osećanjima, osećati se onakvim kakvi jeste, znajući da su drugi tu i razumeju šta se Vama događa i kroz šta prolazite.

      Roditelji deteta sa smetnjama u razvoju se suočavaju sa većim brojem izazova i zahteva od roditelja dece tipičnog razvoja: postoji opterećenje specifičnim potrebama deteta, zahtevi zdravstvene podrške, podrške psiho-fizičkom razvoju deteta… Ovo vodi povećanju roditeljskog stresa i značajno utiče na porodično
      funkcionisanje roditelja izmedju sebe i svakog od njih sa detetom.
      Kada se rodi dete s teškoćom u razvoju, roditelji često doživljavaju niz emocija: šok, tugu, ljutnju, depresiju… i potrebno je određeno vreme da se prilagode.
      Primarni cilj savetodavnog, pa i psihoterapijskog rada, je da se podrži roditelj/i u
      svom sagledavanju sebe, vratiti mu osećaj samopoštovanja i ojačati odnos između njega i deteta kao bazičnog uslova za razvoj detetovog kognitivnog, bihejvioralnog
      i socijalnog funkcionisanja.
      Dete sa posebnim potrebama je prvenstveno DETE!

      Savetodavni rad sa roditeljima dece sa posebnim potrebama

      Primarni cilj savetodavnog, pa i psihoterapijskog rada, je da se podrži roditelj u
      svom sagledavanju sebe, vratiti mu osećaj samopoštovanja i ojačati odnos između njega i deteta kao bazičnog uslova za razvoj detetovog kognitivnog, bihejvioralnog
      i socijalnog funkcionisanja.

      Dete sa posebnim potrebama je prvenstveno DETE!

      Važna pitanja

      Individualna terapijska seansa traje 60 minuta, za rad u parovima 80 minuta, a
      grupne psihoterapije traju 4 sata.

      Najčešće preporučeni ritam individualne terapije I sa parovima je jednom nedeljno,
      mada zavisi od potreba klijenata. Za grupne terapije se najčešće sprovodi jednom u
      tri nedelje

      Zavisi od vrste usluge koja vam je potrebna i možete saznati slanjem upita na e-
      mail ili pozivom na broj telefona.

      Po pravilu, zakazani termin možete otkazati minimalno 24h ranije i u tom slučaju
      se ne naplaćuje, kao I u slučajevima nenadanih bolesti, povreda… Profesionalnim i
      prijateljskim odnosom sa klijentima moguć je naknadni dogovor i promena
      termina.

      Blog

      Kontakt

      Telefon: 0638764183

      Email: jasevuks@gmail.com

      Nalazim se na Novom Beogradu u blizini Hotela Jugoslavija