“Nemoguće mi je da zamislim da mogu da živim bez tebe”.

A onda on/ona odluči da ode, da ode iz mog života.

Naravno da nije isto kada neko ode iz nečijeg života i kada neko umre, ali se uvek javlja bol kada treba da stavimo u prošlost ono što je do skoro bilo velika količina života, emocionalnog ulaganja, energije date… Kada raskinemo partnerski odnos, deo patnje izazvan je gubitkom svih zajedničkih rituala – divnih jutarnjih, dnevnih, večernjih ritmova koji su nas nekada nagnali da se opredelimo da budemo zajedno i koje tako dobro pamtimo. Potrebno je stvoriti uslove za promenu navike. 

I tako ulazimo u proces, koji se zove “žalovanje”, tugovanje, prevazilaženje bola, ali, za one koji počinju ovaj put, treba da imaju u svesti da TUGA BOLI. 

I ta BOL SE NE MOŽE IZBEĆI koliko god se trudili, i…ona se na tom putu UBLAŽAVA POSTEPENO I SVE VIŠE, ali ostaje osećaj DA ZNAMO KAKO JE TO KAD BOLI. 

Treba istaći da žalovanje nije bolest, već jedan od najstresnijih životnih događaja sa kojima se pre ili kasnije svi suočavamo – život je i za najsrećnije ljude ispunjen iskustvom patnje.

Ne postoji pravilo koliko vremena treba proći da bi tugu zamenio osećaj rasterećenosti, mira i sreće i nikuda ne treba žuriti. Potrebno je vreme. 

Prolazak kroz process tuge ima svoje faze, koje se mogu stapati i/ili smenjivati, ali, ukratko, to su:

• Odbijanje da je ta veza gotova, maštanje o tome da još postoji način da se veza spasi.
• Ljutnja, koja se manifestuje na više načina – ljutnjom na bivšeg partnera, na ljude ili situacije za koje smatra da su krivci za raspad veze, na sebe.
• Pregovaranje, koje je često udruženo sa poricanjem, kada ljudi tragaju za bilo kakvim načinom da se odnos nastavi.
• Depresija, koja se javlja u različitim oblicima: osećaj umora, bezvoljnost, nedostatak želje da se ustane i započne dan, osećaj izolovanosti u odnosu na porodicu, prijatelje, kolege, teškoće sa spavanjem, poremećaj apetita, pojačana sklonost drogi i alkoholu. 
• Prihvatanje, kada se čovek pomiri s činjenicom da je nekoga izgubio i polako kreće dalje sa životom. Tuga odmah ne nestaje, ali polako, s vremenom, se gubi njezin intenzitet i osoba se počinje osećati sve bolje.