Mi smi stalno u prilagodjavanju: prilagođavamo druge prema sopstvenim potrebama, prilagođavamo se mi drugima… I tako koračamo, rastemo i menjamo se, ulazimo u nove odnose i td.
U savremenim odnosima prilagođavanje je prirodan proces, ali ključno je da ono uvek ide uz poštovanje sopstvenih potreba. Kada se balans naruši, odnosi lako prelaze u štetni kalup koji guši ličnost.
Ovog puta ću pisati o određenoj vrsti odnosa. Upoznamo neku osobu, zainteresuje nas, počne da nas privlači i onda se viđamo i polako ulazimo u sve veću bliskost. Počnemo da se zabavljamo, divno nam je, očarani smo pažnjom, pričom, razmenom emocija… Jedva čekamo da ga/nju ponovo vidim, osećam se kao u bajci. I tako iz dana u dan, iz meseca u mesec. Kako vreme prolazi dešava se da se razilazimo u mišljenju i to je u redu. Povremeno, a onda sve češće osoba počinje da nam prigovara da joj ne činimo ovo ili ono, potom da u datoj situaciji nismo pružili podršku koju je očekivala, da je razočarana što joj nismo posvetili adekvatnu pažnju u nekom trenutku, da radimo često nešto što joj ne prija, da joj treba sasvim nešto drugo od onoga kako se mi ponašamo… Zapravo, osoba stalno traži da se njoj prilagođavamo, da se uklapamo u njegov svet u kome ona određuje pravila i u kome moraš da budeš u “kalupu”, da zaboraviš na sebe, na svoje potrebe, na svoju ličnost različitu od nje.
Kada prilagođavanje postane jednosmerno, sopstvene potrebe se postepeno guraju u stranu, a odnosi gube zdravu ravnotežu.
Tako polako ulazite u tzv Prokrustov sindrom. Prokrust je, prema grčkoj mitologiji, imao gostionicu, u koju je, naizgled ljubazno i dobronamerno, pozivao putnike da uđu i odmore se na njegovom krevetu. Oni, naravno, nisu znali da Prokrust čuva strašnu tajnu, a to je da kada legnu u njegov krevet moraju da se prilagode u potpunosti njegovoj veličini. Konsekventno, ako su ljudi kraći od kreveta Prokrust im je rastezao trup do pucanja da bi se uklopio u veličinu kreveta. Ili suprotno – ako su bili duži odsecao im je noge ili glavu.
Ovaj strašni čovek je godinama činio grozna zlodela dok se nije pojavio junak Tezej, koji je svojom hrabrošću da se suprotstavi uspeo da ga ubije na isti način na koji je ubijao druge.
U odnosima Prokrustov sindrom znači da jedna osoba nameće svoj kalup i zahteva potpuno prilagođavanje, dok se sopstvene potrebe druge strane potpuno zanemaruju.
Jedno je da se prilagođavamo drugima i da druge frustriramo da se prilagode nama. Drugo je, međutim, kad dobrovoljno i nesvesno pristanemo na odnos u kome se isključivo jedna osoba prilagođava prema “kalupima” koje druga nameće.
Važno je prepoznati kada prilagođavanje u odnosima prelazi granice i postaje štetno. U takvim situacijama sopstvene potrebe moraju biti prioritet kako biste sačuvali svoje mentalno zdravlje i identitet.
U zdravim odnosima prilagođavanje je obostrano i podržava rast obe osobe. Kada se poštuju sopstvene potrebe, odnosi postaju jači, ispunjeniji i dugotrajniji. Prava bliskost nastaje tek kada oba partnera mogu da budu svoji, uz uzajamno poštovanje i fleksibilnost.
Ako primetite da stalno morate da se uklapate u tuđi kalup, otvoreno razgovarajte o granicama ili potražite stručnu pomoć. Razumevanje Prokrustovog sindroma u odnosima pomaže vam da izbegnete toksične obrasce i gradite veze u kojima prilagođavanje ide ruku pod ruku sa poštovanjem sopstvenih potreba.