Holivudski filmovi nikome ne čine uslugu kada prikazuju parove kojima je „suđeno” da budu zajedno i žive srećno do kraja života kada se nađu.
Ili, konsekventno, ako se nekim slučajem razdvoje (smrću, nekim događajem…) nikada im osvanuti sunce neće. Naša kultura je idealizovala ljubav i nametnula predrasudu da ako se veza završi, to spada u naš veliki neuspeh, bez obzira šta nam je ta veza donela kao iskustvo i koje su okolnosti pod kojima je prekinuta.
Idealizovano vidjenje ljubavi vodi ka 2 scenarija.
Scenario 1: Nema velike ljubavi bez velike žrtve
- Ja činim sve da veza opstane
- Više nisu važne moje potrebe, ja treba da iščitavam, čak i predvidjam potrebe partrnera i njima udovoljavam
- Sve nevolje koje imam u vezi su zbog ljubavi koju obostrano gajimo i zato je vredno trpeti
- Čak i kada se puno svađamo, štetu (uvrede, masnice…), ma kakva bila, ću istrpeti, jer meni bez njegove/njene ljubavi nema života.
- Ako me vara, to je prolazna avantura, a ovo što mi imamo je prava ljubav.
Scenario 2: Velika ljubav protiče glatko, ili to nije
- Ili su kao par sudbinski preodređeni i ne postoji mogućnost razlaza, ili je promašaj
- Sudbinske veze se jednostavno dogode i ne bi trebalo da zahtevaju mnogo truda.
- Sudbinski parovi su toliko slični ili kompatibilni da jedan drugom čitaju (susreću) misli, a ako treba mnogo objašnjavanja onda su slučajni poznanici dok ne naiđe “prava” osoba.
- Sudbinski određeni partneri se nikad ne svađaju, a rane nevolje I konflikti u vezi označavaju lošu podudarnost između partnera
- Sudbinski susret se na prvi pogled oseti, ili to nije
- Sudbinski predodređeni parovi uvek imaju sjajan seks.
Ljudi koji veruju u scenario 2 imaju veću verovatnoću da prekinu veze. Na kraju krajeva, oni osećaju da su izazovi u vezi „znak“ da to jednostavno nije veza u kojoj trebaju da budu. Oni takođe češće koriste “ghosting” da prekinu vezu, odnosno, prekidaju vezu tako što „nestanu“ u uverenju da će druga osoba shvatiti bez ikakvog razgovora da je veza prekinuta.
