Stid

Stid je prirodna ljudska emocija. Oseća ga svako u pojedinim situacijama i može se opisati kao trenutak nelagode zbog nekog neuspeha ili pak kao stid od nepoznatih ljudi. On je izvor duhovnosti, jer služi kao socijalna korekcija. Naš zdravi osećaj stida nam daje na znanje da nismo svemoćni.

Internalizovani stid

Međutim, postoji i druga vrsta stida, koji nazivamo internalizovani stid. Ovaj osećaj prvenstveno nastaje kroz značajne veze u ranom detinjstvu, odnosno, kroz odnos sa roditeljima ili starateljima.  Za proces samoorganizacije, napredovanje i razvijanje, deca moraju pronaći/dobiti dovoljno podrške od roditelja, te u najvećoj meri zavise od njihovog mentalnog zdravlja.

Ako je brak disfunkcionalan, i porodica je disfunkcionalna. Deca iz disfunkcionalnih porodica imaju iskustvo stalne frustracije, te preuzimaju krute uloge uslovljene potrebama roditelja za ravnotežom. Jedna od posledica frustracije je stid. To je iskustvo da ono što sam ja nije prihvatljivo, nije vredno.

Anksioznost

Internalizovani stid izaziva anksioznost. Anksioznost zbog stida i strah od posramjenosti su moćni motivatori izbegavanja relacije sa drugima. Ljudi preduzimaju preventivne mere za izbegavanje moguće posramljenosti, za izbegavanje otkrivanja bilo čega o njima što može biti potencijalno postiđujuće, te tako ulaze u polje izolacije kada drugima prikazuju masku za koju veruju da je poželjna.

Bes

Bes je često sekundarna reakcija. Ako osoba ne uspe da ispuni očekivanja i standard druge važne osobe, kao rezultat osoba oseća bes prema sebi, ili poniženi bes I bes prema drugoj osobi.

Stid proizvodi generalizovanu sklonost doživljavanja “lošeg-ja” u mnogim relacionim situacijama, odnosno, uzrokuje poremećaj slike o sebi i poremećaj samopoštovanja.

Evo kako internalizovani stid upravlja potrebama osobe :

1. Neurotska potreba za prihvatanjem i odobravanjem,želja osobe da se svidi drugima, da im udovolji i ispuni njihova očekivanja kako bi preko (ogledala) drugih došla do pozitivnog samovrednovanja. Kolateralna šteta ove potrebe je konstantno održavanje zavisnosti od drugih ljudi.
   
2. Neurotska potreba za partnerom koji će preuzeti brigu o njihovom životuu okviru kojeje stalno prisutan strah da će ih partner napustiti, jer sami nemaju svest o sopstvenim vrednostima, kapacitetima i moćima.
   
3. Neurotska potreba da se život ograniči unutar uskih okvirakada se zadovoljavaju sa malim, često stavljaju svoje potrebe na poslednje mesto i imaju tendenciju da umanjuju značaj svojih talenata i sposobnosti.
   
4. Neurotska potreba za moći kada postoji težnja za velikom količinom moći iz ličnih interesa, ka dominaciji i strah od bespomoćnosti. Kolateralna šteta jeste obaveza konstantnog održavanja nadmoći u odnosu na druge ljude.
   
5. Neurotska potreba za manipulacijomkada se druga osoba ne “vidi”, već se doživljava kao sredstvo i kada postoji težnja da se onaj “preko puta” posmatra kroz korist.
   
6. Neurotska potreba za prestižomkada postoji težnja da se samovrednovanje sagledava kroz socijalnu pažnju i status u društvu. Ove osobe se plaše javne osude i gubitka socijalnog statusa.
   
7. Neurotska potreba za divljenjemkada postoji težnja preuveličanog mišljenja o sebi, narcisoidne predstave o sebi, a ne na osnovu toga kakva je realna ličnost.
   
8. Neurotska potreba za ličnim dostignućimakada povećavaju ambicije i guraju sebe ka postizanju sve većih i većih uspeha zato što se u osnovi osećaju nesigurno.
   
9. Neurotska potreba za samodovoljnošću i nezavisnošćukada postoji težnja distanciranja od drugih sa željom da izbegnu odgovornost ili zavisnost od drugih.
   
10. Neurotska potreba za savršenošću i nepobedivošću,za apsolutnom nepogrešivošću.